Videh danas na Fejsbuku, da za sve ove godine imam preko 3.800 objava.
Ju, naopako…
A vi? Vi čitate. I ćutite. I dobro je to. Nismo svi Jula.
Jula je društveno biće. Zato je Juli „lako“.
Jula bi pukla na ovo veliko dupe da mora da ćuti.
Jula kaže sve, uvek i svuda.
Ne ćuti, ne trpa u sebe, ne uvija, ne savija, ne pakuje u ukrasni papir i ne gura pod tepih.
Julu iskreno zabole šta će ko reći.
Jer Jula zna da reč koja se izgovori manje boli od one koja ostane zaglavljena.
I tako… Ju, ju… preko 3.800 objava.
Izgleda da ja stvarno nemam dugme za tišinu.
Sretenje Gospodnje
Nedelja, Sretenje Gospodnje
Luka ne može da dočeka da Maša ustane pa da krenemo kod babe i dede. Mislim da ove godine još nije ni bio kod njih. A obećala sam mu da će tamo spavati i biti njihov mali gost. Sav se uzvrteo oko mene, nestrpljiv i srećan.
Odjednom, pitanje kao s neba:
„Mama, koga najviše voliš?“
Pa tebe, Luka… ali ćuti da ne čuju drugi.
„Mama, a koga je tata najbolje napravio?“
Tebe, Luka, a koga drugog…
To znači da treba da budeš dobar i da opravdaš tu ljubav i poverenje.
„Pa jesam.“
Znam da jesi, ali uvek budi dobar, i kad porasteš u velikog čoveka.
„Pa biću… nego kako drugačije kad sam dobar rođen.“
Lepi mamin, pametni dečak.
Mamin lek za smirenje.
Cija? nicija..
Čija? – Ničija…
Dođoh i ja na red. Pedeset i sedmog dana zapitala sam se, čija sam sada ja? Da li sam i dalje Jula Vitomirova? Pred zakonom ove zemlje znam da je brak prestao. To je jasno naglašeno na izvodu iz MKR koji sam vadila posle Vitomirove smrti.
Ali pred Bogom… da li sam ja i dalje, pred Gospodom, Vitomirova supruga? Preplakah jutro. Sreća pa sam se u poslednje vreme oslobodila i za sve ovakve nedoumice pitam našeg sveštenika.
Retko fin čovek. Veoma prijatan za razgovor, pun razumevanja, kulturan i smiren. Razgovor sa njim probudi u vama dobro za koje možda niste ni znali da ga nosite. Naš sveštenik kaže da je, suštinski, ljubav jedina veza koja spaja i koja će nas sastaviti i u Carstvu Božjem. Nijedna ljubav, ako je prava, nije privremena. Ona je stvorena za večnost.
Rekao mi je da sam ja Jula Vitomirova i da je Vitomir Julin dokle god budemo želeli i dokle god među nama bude ljubavi. To su mnogo snažne reči. Možda još nisam ni svesna njihove jačine.
Znam samo da je on moj, bio i ostao.
A ja… nije da nisam ničija. Bila sam Vitina.
A dokle, vreme će pokazati.
Možda nas večnost iznenadi i podari nam
beskonačnost u ljubavi.