Vaskrsao je

Vaskrsao je

Hristos je vaskrsao, jeste i biće.

Život je pobedio smrt, svetlost nadjačala je tamu..

Duša mi se raduje, ali boli..

Boli jer voli..

Nedostaješ mi…

Nedostaje mi mnogo toga..

Još uvek se navikavam. Navikavam da nisi tu..

Svaki praznik nas dobro protrese i preispita.

Dobro smo.

Bićemo dobri.

Jer negde između tuge i vere, učim da prihvatim.

Da ljubav ne nestaje, samo menja oblik.

Da ono što je bilo stvarno, ne može da prestane.

Vaskrsenje..

To nije samo sećanje na čudo.

To je obećanje.

Da smrt nije kraj, već prelaz.

Da svi mi, i oni koje volimo, čekamo isti susret u večnosti..

I znam…

I ti čekaš Vaskrsenje..

Kao i svi mi..

U toj veri je moj mir..

U toj nadi je moj spas..

I zato danas biram da verujem još jače.

U susrete koje ne vidimo, ali osećamo.

U zagrljaje koji ne prolaze.

Jer Vaskrs nije samo pobeda života nad smrću,

već i pobeda ljubavi nad prolaznošću..

I dok boli, znam..

Tu si, samo drugačije.

Veliki petak

---

Danas je Veliki petak.
Dan kada zvona ćute..
I kada tišina govori više nego hiljade reči..

Dan tuge..  ali ne bez nade.
Dan kada zastanemo.. Kada se utišamo..
Kada pogledamo u sebe, tamo gde je najtiše, ali i najiskrenije..

Jer danas nije samo sećanje na stradanje.
Danas je podsećanje koliko ljubav može da izdrži.
Koliko može da boli.. i da ipak ostane.

Ovo je trenutak između tame i svetlosti.
Između kraja koji izgleda konačno
i početka koji tek treba da se rodi.

U toj tišini, bez zvona, bez buke,
rađa se vera.
Tiha, nepokolebljiva..

Danas stojimo mirno..
Sa tugom u grudima, ali i sa nadom koja ne nestaje.
Jer znamo da ništa što je iz ljubavi ,nije izgubljeno.

I zato ne očajavamo.
Zato verujemo, čak i kada je najteže.

Jer posle tišine dolazi glas.
Posle tame dolazi svetlost.
Posle stradanja dolazi vaskrsenje.

Blagovesti

Danas su Blagovesti, tihi, nežni dan kada je Arhanđel Gavrilo doneo vest Devici Mariji da će roditi Isusa Hrista.

Ali Blagovesti nisu samo sećanje na taj događaj. One su podsećanje da se čuda ne najavljuju glasno. Ona dolaze tiho, u srce koje veruje.

Postoje trenuci u životu kada izgleda da je nešto nemoguće, kada se nadanja utišaju i kada razum kaže „ne može“. A onda, baš tada, desi se nešto što ne umemo da objasnimo, život pobedi.

Nada se vrati.

Čudo se dogodi.

Zato Blagovesti nisu daleka priča. One su i lična istina da ono što izgleda nedostižno, u Božijoj promisli ipak dobije svoj put. Da se dar života, ljubavi i radosti pojavi tamo gde smo mislili da neće.

Rođenjem Isusa Hrista svetu nije dato samo dete, data nam je nada da nijedna tama nije konačna. A kroz Njegov put, i kroz Vaskrs, pokazano nam je da posle svake težine dolazi svetlost, posle svakog pada, podizanje.

Danas, možda više nego ikad, živimo u vremenu koje traži veru i strpljenje. I baš zato, Blagovesti nas tiho podsećaju: da u svakom od nas može da nikne nešto čisto, plemenito i svetlo.

Nada se ne gubi.

Čuda se i dalje dešavaju.

I uvek, ali uvek, ima razloga da verujemo