Sećanje na Studen Vitomira
Postoje ljudi čiji odlazak ne može da izbriše ono što su ostavili iza sebe. Zato je nastala stranica posvećena Vitomiru Studenu, mom suprugu, ocu naše dece i čoveku koji je svojim osmehom, radom i dobrotom obeležio mnoge živote.
To je kutak uspomena, fotografija i priča, mesto gde se sećanje čuva od zaborava i gde ljubav nastavlja da traje. Mesto na koje uvek možemo da svratimo, da ga na trenutak ponovo sretnemo kroz njegove reči, osmeh i zajedničke uspomene.
Ova stranica nije završena priča. Ona će rasti dok god postoje ljudi koji ga se sećaju. Ako imate fotografiju, anegdotu ili neki mali, dragoceni trenutak koji ste podelili sa Vitomirom, volela bih da ga sačuvamo i ovde, da ostane zabeležen za porodicu, prijatelje i buduće generacije. Njegova supruga će sa radošću dodati svako novo sećanje koje joj pošaljete, jer svaka uspomena čuva još jedan delić njegovog života.
❤️ Vitomir Studen, zauvek deo Kovilja i svojih najmilijih.
Vitu, sam znao iz školskih dana, mada nismo bili generacija…znao sam ga pre nego smo radili u istoj firmi, kod Miloša, gde je bio oslonac u radovima montaže, tako mlad i tako pun iskustva…uvek je bio okružen drugarima, i na poslu i van njega…posle smo i sarađivali, prema potrebi i uvek je bio neko na koga se moglo osloniti: jednom prilikom na montažu nekih polica u magacinu je došao sa rukom u zavoju i ozbiljnom povredom, ali montaža nije kasnila jer su tu bili njegovi drugari koji su završili posao..kakav na poslu, tako i privatno: sa tobom Julo, je stvorio porodicu, u pravom smislu te reči..znam da koliko je on tebi bio oslonac, da si i ti njemu bila oslonac…i tako i treba da bude kad si sa nekim ceo život…i sad on je tu, negde tamo, i dalje ti je oslonac u svakom danu koji počinje…
Hvala Gorane. Dodacu tekst u „secanja“..