Blagovesti

Danas su Blagovesti, tihi, nežni dan kada je Arhanđel Gavrilo doneo vest Devici Mariji da će roditi Isusa Hrista.

Ali Blagovesti nisu samo sećanje na taj događaj. One su podsećanje da se čuda ne najavljuju glasno. Ona dolaze tiho, u srce koje veruje.

Postoje trenuci u životu kada izgleda da je nešto nemoguće, kada se nadanja utišaju i kada razum kaže „ne može“. A onda, baš tada, desi se nešto što ne umemo da objasnimo, život pobedi.

Nada se vrati.

Čudo se dogodi.

Zato Blagovesti nisu daleka priča. One su i lična istina da ono što izgleda nedostižno, u Božijoj promisli ipak dobije svoj put. Da se dar života, ljubavi i radosti pojavi tamo gde smo mislili da neće.

Rođenjem Isusa Hrista svetu nije dato samo dete, data nam je nada da nijedna tama nije konačna. A kroz Njegov put, i kroz Vaskrs, pokazano nam je da posle svake težine dolazi svetlost, posle svakog pada, podizanje.

Danas, možda više nego ikad, živimo u vremenu koje traži veru i strpljenje. I baš zato, Blagovesti nas tiho podsećaju: da u svakom od nas može da nikne nešto čisto, plemenito i svetlo.

Nada se ne gubi.

Čuda se i dalje dešavaju.

I uvek, ali uvek, ima razloga da verujemo