Upokojeni..

Od malena sanjam upokojene… ‎

Samo nekolicini sam to priznala. ‎

Vidim ih u snovima, znam da su otišli, ‎oni znaju ko sam, ali me ne primećuju. ‎

Ja sam tu samo kao posmatrač.. ‎

Tiho, neopaženo, između senki i svetla.

‎Nikada nisam sanjala one koje volim, ni ‎sestru, ni babu, ni tetke, ni Tinu… ‎

Nikada. ‎

A toliko sam želela… ‎

Kao dete, do svojih šest ili sedam godina, ponekad bih predvidela događaje, ‎ali to je nestalo spontano. ‎

Ostali su samo upokojeni u snovima… ‎

Vremenom su se snovi proredili.

‎Sada moraju biti „pogodni“ uslovi za njih: ‎velika vrućina, jak umor, tišina… ‎

Svako toliko neko mi javi da je sanjao Vitu… ‎Ljubomorna sam. ‎

Toliko mi nedostaje, a njega nema…

‎Samo par sekundi… barem s leđa…

‎Na mene si zaboravio brzo… ‎

Otišao si na lepše, mirnije… ‎

A zar je toliko teško, u ovoj frci, u toj košnici misli u ovoj mojoj ludoj glavi ‎samo na tren projektovati tvoj lik?? ‎

Gledam slike svaki dan.. ‎

Zasto te u snovima nema????

Facebook

Videh danas na Fejsbuku, da za sve ove godine imam preko 3.800 objava.

Ju, naopako…

A vi? Vi čitate. I ćutite. I dobro je to. Nismo svi Jula.

Jula je društveno biće. Zato je Juli „lako“.

Jula bi pukla na ovo veliko dupe da mora da ćuti.

Jula kaže sve, uvek i svuda.

Ne ćuti, ne trpa u sebe, ne uvija, ne savija, ne pakuje u ukrasni papir i ne gura pod tepih.

Julu iskreno zabole šta će ko reći.

Jer Jula zna da reč koja se izgovori manje boli od one koja ostane zaglavljena.

I tako… Ju, ju… preko 3.800 objava.

Izgleda da ja stvarno nemam dugme za tišinu.

Sretenje Gospodnje

Nedelja, Sretenje Gospodnje

Luka ne može da dočeka da Maša ustane pa da krenemo kod babe i dede. Mislim da ove godine još nije ni bio kod njih. A obećala sam mu da će tamo spavati i biti njihov mali gost. Sav se uzvrteo oko mene, nestrpljiv i srećan.

Odjednom, pitanje kao s neba:

„Mama, koga najviše voliš?“

Pa tebe, Luka… ali ćuti da ne čuju drugi.

„Mama, a koga je tata najbolje napravio?“

Tebe, Luka, a koga drugog…

To znači da treba da budeš dobar i da opravdaš tu ljubav i poverenje.

„Pa jesam.“

Znam da jesi, ali uvek budi dobar, i kad porasteš u velikog čoveka.

„Pa biću… nego kako drugačije kad sam dobar rođen.“

Lepi mamin, pametni dečak.

Mamin lek za smirenje.