Babica

Već dva dana posmatram našu cicu.. Neće da jede, samo se premešta po podu, sa strane na stranu. Pogledam u nazad… da, to je to. Prošla su tačno dva meseca.

Sinoć, oko 20h, dolazi do mene i počinje da me doziva. Odvodi me u dečiju sobu… i kreće. Porodjaj počinje, a ona se ne odvaja od mene. Tako smo nas dve, polako… i jedno po jedno stižu mališani.

Sve je trajalo do nekih 22:30. Bez kapi krvi, čini mi se i bez mnogo bola. Prvi put, a tako lagano…

I ne, neće ih niko bacati u vodu.

Noć je prošla uz tihe mjauke i male svađe oko mleka… A jutro nas je dočekalo sa pet novih beba.

Žuti mačor se nije odvajao od nje, ali srećom, nemamo nijedno žućino.

Svi su tamni, lepi i čupkavi.

Cica dlakava guzica je prvi put mama..

Podrska postenom sugradjaninu

Policajac. Na dužnosti. U uniformi.

Sa sve pločicom i prezimenom.

Radi svoj posao, u Srbiji, 2026. godine.

I zbog toga biva razapet..

Ne zbog bahatosti.

Ne zbog sile.

Nego zato što je radio ono za šta je plaćen, da održava red..

U kakvom smo to društvu kad je pošten rad razlog za napad?

Kad je zakon slabiji od galame na društvenim mrežama?

Ovo nije incident.

Ovo je slika sistema koji puca.

Bahatost je postala norma.

Bezvlašće svakodnevica.

A oni koji rade kako treba, postaju mete..

Ovoga puta, to je moj sugrađanin.

Moj komšija..

Sutra može biti bilo ko od nas..

Ako se danas ćuti na nepravdu, sutra je prihvatamo.

Srbijo, budna li si?

Ili makar priznaj, dokle smo spremni da tonemo??

Podrška časnom M. S.

Gospod moj i Bog moj

„Gospod moj i Bog moj!“

U današnje vreme, mnogo je „Toma“ među nama.

Sve se meri, proverava, dokazuje..

A vere, sve manje…

Ljudi traže opipljivo. Traže garancije. Traže sigurnost.

Kao da bez dokaza ništa nema vrednost.

A ja verujem…..

Ne gubim vreme na beskrajne analize i sumnje.

Život me je naučio da prepoznam i bez dokaza.

Jer ono što se oseća srcem, ne traži potvrdu očima.

Apostol Toma nije bio nevernik.

Bio je čovek koji je želeo sigurnost.

Koji je želeo da dodirne, da vidi, da se uveri..

„Dok ne vidim na rukama Njegovim rane od klinova,

i ne metnem prst svoj u rane od klinova,

i ne metnem ruku svoju u rebra Njegova, neću verovati.“

Nije sumnjao bez razloga.

Ali je čekao poslednji dokaz.

A kada mu se Isus Hristos obratio,

više nije bilo potrebe ni za pitanjem, ni za dokazom..

Samo istina….

Zato danas ne budimo „Toma“.

Ne trošimo vreme tražeći ono što se ne može izmeriti.

Ne dokazujte ono što se verom prihvata.

Ne moraš da vidiš da bi znao.

Ne moraš da dodirneš da bi verovao.

Hristos je vaskrsao. Jeste i biće.

„Zato što si me video, poverovao si;

blaženi su koji ne videše, a verovaše.“