Gospod moj i Bog moj

„Gospod moj i Bog moj!“

U današnje vreme, mnogo je „Toma“ među nama.

Sve se meri, proverava, dokazuje..

A vere, sve manje…

Ljudi traže opipljivo. Traže garancije. Traže sigurnost.

Kao da bez dokaza ništa nema vrednost.

A ja verujem…..

Ne gubim vreme na beskrajne analize i sumnje.

Život me je naučio da prepoznam i bez dokaza.

Jer ono što se oseća srcem, ne traži potvrdu očima.

Apostol Toma nije bio nevernik.

Bio je čovek koji je želeo sigurnost.

Koji je želeo da dodirne, da vidi, da se uveri..

„Dok ne vidim na rukama Njegovim rane od klinova,

i ne metnem prst svoj u rane od klinova,

i ne metnem ruku svoju u rebra Njegova, neću verovati.“

Nije sumnjao bez razloga.

Ali je čekao poslednji dokaz.

A kada mu se Isus Hristos obratio,

više nije bilo potrebe ni za pitanjem, ni za dokazom..

Samo istina….

Zato danas ne budimo „Toma“.

Ne trošimo vreme tražeći ono što se ne može izmeriti.

Ne dokazujte ono što se verom prihvata.

Ne moraš da vidiš da bi znao.

Ne moraš da dodirneš da bi verovao.

Hristos je vaskrsao. Jeste i biće.

„Zato što si me video, poverovao si;

blaženi su koji ne videše, a verovaše.“