Svetla nedelja

U danima Vaskrsa ne ide se na groblje.

Ne zato što smo zaboravili one koje volimo, već baš suprotno, jer verujemo.

Vaskrs nije vreme tuge.

To su dani radosti, pobede života nad smrću, svetlosti nad tamom..

To su dani kada se ne spuštamo ka grobovima, već podižemo pogled ka nebu..

Naše upokojene ne zaboravljamo..

Nosimo ih u molitvi, u srcu, u svakom “Hristos vaskrse” koje izgovorimo.

Jer ako verujemo u Vaskrsenje, verujemo i da smrt nije kraj.

Zato na groblje idemo tek na Pobusani ponedeljak..

Tada, u miru, bez praznične radosti koja pripada životu, odlazimo da upalimo sveću, da se pomolimo, da se setimo..

Tiho, kako dolikuje..

Vaskrs je za žive..

Za zagrljaje..

Za oproštaj..

Za novu nadu..

A naši dragi koji nisu sa nama, oni čekaju isto to Vaskrsenje, zajedno sa svima nama..

I u tome je uteha.

I u tome je vera.

Hristos vaskrse Vitomire, ljubavi moja..