Nova kuca, ponovo..

Uf…

Juče je završena naša treća zajednička kuća. Poslednja. Zadnja. Više nema.

Ovu smo dobili na poklon, verovali ili ne. Ima takvih ljudi. Dobrih.

Ženu čak ni ne poznajem lično, ali je sa svojim čovekom odlučila da meni i mom mužu pokloni nadgrobni spomenik. Koliko god to čudno zvučalo, to je jedina stvar oko koje se nisam dvoumila, niti razmišljala. Nekako sam je odmah prihvatila.

Kada mi ljudi nude novac ili neku drugu pomoć, uvek mi bude teško i neprijatno. Ovo… ovo je ogromna pomoć. Velika briga manje. Beskrajno sam im zahvalna.

Luka stalno traži da ide na groblje, da ga vodim tati. Čuje kako odrasli pričaju, bili smo tamo, odneli ovo, zapalili sveću… I želi i on.

Obećala sam mu, čim bude spomenik i naša slika, ići ćemo. Objasnila sam mu šta je groblje, šta je spomenik, šta tamo radimo…

U mom životu sam ispratila mnogo dragih ljudi. Svaka vest, svaki odlazak zaboli na svoj način. I čovek, nekako, nauči da nosi to.

Ali najteži trenutak… stvarno najteži u mom životu… bio je onaj kada sam morala da priđem Maši i kažem joj da više nema tatu. Tada mi se nebo sručilo. Sve je stalo. Srce mi je tuklo toliko jako da sam imala osećaj da ga svi čuju. Ne znam ni kako sam sišla niz stepenice.

Za danas sam mislila da će biti isto tako teško.

Povela sam i Luku i Sonju. Nisam smela sama. Plašila sam se da se Luki ne sloši. Pozvala sam našeg velikog prijatelja da nas vozi. Iz vrtića, pravo tamo…

Ali nije bilo strašno. Ni malo.

Iznenadio me. Sklopio je rukice, pomolio se. Tražio je da vidi gde mu je baka, tatina mama. Posedeo je malo kod nje… i onda smo krenuli kući.

Evo ga sada… nekako lakši. Srećan. Raspoložen. Kao da je nosio neki mali, veliki teret i konačno ga spustio.

I ja sam.

Sada možemo zajedno da odemo kod tate, kad god neko od nas poželi.

Naša nova kuća možda nije ona u kojoj živimo…

ali je mesto gde ćemo uvek dolaziti zajedno,

da ćutimo, da pričamo, da se sećamo…

i da učimo da ljubav ne prestaje već samo menja oblik.

„Vitomir i Julijana.. u ljubavi.. jačoj od prolaznosti.. dužoj od vremena.. Maša, Luka, Sonja”