Iskorak..

Ostavila sam deo sebe tamo gde je i nastao.
Ne zato što moram,
već zato što sam spremna da idem dalje.
U novo sutra.
U susrete koje ne poznajem,
i pobede koje tek dolaze.

Jer shvatila sam, ne nosi se sve sa sobom.
Ne ide sve u isti kofer duše.
Neke stvari ostanu kao trag, kao miris koji te podseti ko si bila,
ali te više ne definiše.

I ne boli me više što nisam ista.
Naprotiv, ponosna sam.
Na svaku pukotinu kroz koju je ušla svetlost,
na svaku suzu koja je isprala strah,
na svaku noć koja me je naučila kako da izdržim sebe.

Sada hodam drugačije.
Ne brže, ne lakše, ali sigurnije.
Kao neko ko zna da pad ne znači kraj,
već samo još jedan dokaz da sam pokušala.

I više se ne okrećem da proverim da li sam ostavila nešto iza.
Jesam. I treba da ostane tamo.

Jer ono što nosim sa sobom sada,
to nisam izgubila.
To sam postala.