{"id":24,"date":"2026-01-16T06:14:29","date_gmt":"2026-01-16T05:14:29","guid":{"rendered":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/?p=24"},"modified":"2026-03-30T09:29:25","modified_gmt":"2026-03-30T08:29:25","slug":"ja-sam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/index.php\/2026\/01\/16\/ja-sam\/","title":{"rendered":"ja sam.."},"content":{"rendered":"\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Ja,<\/p>\n\n\n\n

ja sam udovica. <\/p>\n\n\n\n

\u200eUdovica Studen Vitomira. <\/p>\n\n\n\n

\u200eMajka na\u0161e troje dece.<\/p>\n\n\n\n

\u200eDvadeset i devet godina ljubavi i zajedni\u010dkog \u017eivota stalo je u jednom trenu. Prekinulo se iznenada, bez najave, bez opro\u0161taja. Vitomir nas nije ostavio svojom voljom. Morao je da ode. Da ode tamo gde nema bola.<\/p>\n\n\n\n

\u200e\u200eUpoznali smo se davne 1996. godine i posle samo dva meseca zabavljanja odlu\u010dili da se ven\u010damo. Nismo pogre\u0161ili. Vreme je to potvrdilo. Prvih dvanaest godina braka pro\u0161lo je bez de\u010djeg pla\u010da i bez de\u010djeg smeha. Doktori su govorili: \u201eBi\u0107e.\u201c Ali nije bilo. Posle dve neuspele vantelesne oplodnje, stigla je Ma\u0161a \u2014 na\u0161e prvo \u010dudo, na\u0161a prva sre\u0107a. Do\u0161la je spontano, tiho i neo\u010dekivano. Meni je bilo trideset dve, njemu trideset pet. Rekli su mi da sam \u201estarija rodilja, \u0161ta god to zna\u010dilo. Duhom smo bili mladi pa smo takvi i ostali.<\/p>\n\n\n\n

\u200eNakon Ma\u0161e, nadali smo se jo\u0161 jednom detetu. Godine su prolazile, a drugo \u010dudo nije dolazilo. A onda, posle novih dvanaest godina, kada su moji ciklusi po\u010deli da me opominju, kada je klimaks ve\u0107 stajao na pragu, za moj \u010detrdeset peti ro\u0111endan, ta\u010dnije, dva dana kasnije,  rodio se Luka. Prelepi mamin de\u010dak. Dobrica. Empata. Li\u010dio je na moju majku, svoju baku.<\/p>\n\n\n\n

\u200eVitomir me je tada zadirkivao da je to to \u0161to se ti\u010de dece, da sam ja o\u010digledno blagoslovena na svakih dvanaest godina i da je za slede\u0107e kasno. Nije me dugo zadirkivao. Dve godine posle Luke stigla je Sonja. Tre\u0107a. Najti\u0161a i naj\u010dekanija radost. Nju sam isprva samo ja \u017eelela. Govorila sam da sam je samo sebi rodila. Sa punih \u010detrdeset sedam godina, ona je bila moje novo \u010dudo.<\/p>\n\n\n\n

\u200eA sada je \u017eivot odlu\u010dio da se ona svog tate ne\u0107e se\u0107ati. Bi\u0107e samo moja. Moja radost. Moja sre\u0107a. I moja,sa likom njenog oca. Jedina njegova.<\/p>\n\n\n\n

\u200e\u200eVita je voleo gomboce. Voleo je pala\u010dinke sa \u0161e\u0107erom. Voleo je mene.<\/p>\n\n\n\n

I tako\u2026<\/p>\n\n\n\n

\u200ePro\u0161lo je dvadeset pet dana otkako moj mu\u017e nije sa nama. Jo\u0161 uvek imam ose\u0107aj da je negde, da \u0107e se svakog \u010dasa vratiti ku\u0107i, da kasni s posla. Taj ose\u0107aj ne prolazi. <\/p>\n\n\n\n

\u200eAli on se ne\u0107e vratiti.<\/p>\n\n\n\n

\u200e\u200eMa\u0161a ka\u017ee da je sve ovo u redu. Da je to \u017eivot. Da je smrt samo deo ciklusa. Ja ne mogu da prihvatim da je u redu. Trudim se da ga ne ometam tokom njegovih \u010detrdeset dana. Trudim se, ali ne uspevam.<\/p>\n\n\n\n

\u200e\u200eNaj\u00adte\u017ee mi je svakog dana da Luki, koji ima samo \u010detiri i po godine, obja\u0161njavam za\u0161to se njegov tata nikada vi\u0161e ne\u0107e vratiti iz Carstva nebeskog. Da njegov tata ne\u0107e nikada zaboraviti njega, iako ga ne vidi. Da ga i dalje jako voli. Sonja ne pita. Njoj je va\u017eno samo da sam ja tu. Kada vidi tatinu sliku, osmehne se, mahne i ka\u017ee: \u201eBaj, tata.\u201c I nastavi dalje.<\/p>\n\n\n\n

\u200e\u200eOva nesre\u0107a mi je pokazala koliko smo jaki kao zajednica. Koliko \u010dovek ume da bude dobar kada je najpotrebnije. Ljudi su nam pomogli finansijski. Nudili su ruke, vreme, snagu. Oci iz manastira u kome je Vita radio pokazali su ogromnu ljudskost. Njegovi prijatelji su tu svakog dana. Znam da \u0107e biti uz njegovu decu.<\/p>\n\n\n\n

\u200eAli meni\u2026 <\/p>\n\n\n\n

\u200eMeni treba moj Vita. Moj Studeni. Treba mi da ga zagrlim i da \u0107utim. To je moj \u017eivot. Mojih dvadeset i devet godina. Onih prvih dvadeset se jedva i se\u0107am.<\/p>\n\n\n\n

\u200eHo\u0107u da osetim njegov miris. Da znam da je u ku\u0107i. Da ga vidim ujutru kako pije kafu dok se ja budim. Nedostaje mi da ga zovem. Nedostaje mi \u010dak i da se posva\u0111amo jer je popio koje pivo vi\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

\u200eAli neka\u2026<\/p>\n\n\n\n

\u200eOn je ponovo ro\u0111en dvadeset prvog decembra. Ponovo bez bola. Ponovo sa svojim roditeljima.<\/p>\n\n\n\n

\u200eHristos vaskrse, Vitomire, ljubavi moja. Dok moje srce ne stane. A onda, ponovo zajedno. <\/p>\n\n\n\n

\u200eTi i ja. <\/p>\n\n\n\n

\u200e\u010cekaju\u0107i decu.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ja sam mama\u00b3. Udovica, majka troje dece, \u017eena koja je volela i izgubila. Posle 29 godina ljubavi ostala sam sa uspomenama i na\u0161om decom, na\u0161im \u010dudima ro\u0111enim u nemogu\u0107em. U\u010dim da \u017eivim bez njega, ali sa njim u sebi, kroz njih, kroz svaki novi dan. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-24","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-tekstovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=24"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":281,"href":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24\/revisions\/281"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=24"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=24"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=24"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}