{"id":201,"date":"2026-03-21T16:03:46","date_gmt":"2026-03-21T15:03:46","guid":{"rendered":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/?p=201"},"modified":"2026-03-30T09:10:51","modified_gmt":"2026-03-30T08:10:51","slug":"prijatelji-za-koje-nisi-ni-svestan-da-ih-imas","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/index.php\/2026\/03\/21\/prijatelji-za-koje-nisi-ni-svestan-da-ih-imas\/","title":{"rendered":"Prijatelji za koje nisi ni svestan da ih ima\u0161\u2026"},"content":{"rendered":"\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Na\u0161 tata Vita imao je sedam drugara jo\u0161 iz detinjstva. Razlika me\u0111u nekima bila je tek godinu dana. Zajedno su i\u0161li u \u0161kolu, odrastali, mom\u010dili se, pro\u0161li kroz te\u0161ka vremena krize i ratova, \u017eenili se, kumovali jedni drugima\u2026 i nastavili kroz \u017eivot, zajedno.<\/p>\n\n\n\n

Sa nekima se vi\u0111ao \u010de\u0161\u0107e, sa nekima re\u0111e, ali su uvek bili tu jedni za druge. Svi u istom selu.<\/p>\n\n\n\n

Svi svoji.<\/p>\n\n\n\n

U poslednje vreme, jednog je nekako izdvojio. Voleli su iste stvari, delili iste navike, iste poroke. I svaki put kada bi mi rekao da ide kod njega, ili da ga je on zvao\u2026 ne mogu da opi\u0161em tu me\u0161avinu besa i ljubomore u meni. Ljubomore, jer bi sve ostavio i odmah krenuo. Besa, jer sam znala kako \u0107e se ti njihovi susreti zavr\u0161iti.<\/p>\n\n\n\n

A onda, kada je do\u0161lo ono \u201estani-pani\u201c\u2026 opet je njega zvao. On ga je vozio kod doktora. Njega je poslednjeg video. Sa njim je poslednji put, onako ljudski, izdivanio\u2026<\/p>\n\n\n\n

Njegovu \u017eenu poznajem jo\u0161 iz \u0161kolskih dana. Nikada nismo bile bliske, osim kroz porodi\u010dna vi\u0111anja. Nismo sli\u010dne, nemamo ista interesovanja, ali smo uvek znale lepo da se ispri\u010damo\u2026 iako retko.<\/p>\n\n\n\n

A onda, od dana kada je Vita oti\u0161ao, oni su tu.<\/p>\n\n\n\n

Svaki dan.<\/p>\n\n\n\n

Svaki dan poziv.<\/p>\n\n\n\n

Svake nedelje popodne, kod nas.<\/p>\n\n\n\n

Deca su ih zavolela. Luka \u010desto spominje tatinog druga, koji je sada postao njegov veliki drug. Sonja se ne odvaja od tete koja dolazi. To je iskrena, \u010dista de\u010dija ljubav\u2026 ali verujem, podjednako iskrena i sa njihove strane.<\/p>\n\n\n\n

I svaki put kada ih vidim ili \u010dujem, progutam knedlu. Setim se koliko sam nekada mrzela trenutak kada Vita pomene njegovo prezime\u2026<\/p>\n\n\n\n

Danas bih najradije samu sebe za to pojela.<\/p>\n\n\n\n

Ostali su tu kada nam se svet sru\u0161io.<\/p>\n\n\n\n

Zagrlili su nas umesto Vite.<\/p>\n\n\n\n

Pokazali da ljubav ne prestaje smr\u0107u.<\/p>\n\n\n\n

Verujem da ih je Vita izabrao, znaju\u0107i da \u0107emo uz njih mo\u0107i da stojimo.<\/p>\n\n\n\n

Hvala im \u0161to ga i dalje \u017eive kroz brigu, ljubav i prisutnost.<\/p>\n\n\n\n

Jer pravi prijatelji ne odlaze kada ode onaj koji ih je spajao.<\/p>\n\n\n\n

Oni tada tek poka\u017eu ko su.<\/p>\n\n\n\n

I zato znam,<\/p>\n\n\n\n

Vita nije oti\u0161ao.<\/p>\n\n\n\n

Samo je svoje srce podelio na vi\u0161e njih\u2026<\/p>\n\n\n\n

da ga mi nikada ne izgubimo.<\/p>\n\n\n\n

Hvala \u010dika \u0110. i tetka I.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na\u0161 tata Vita imao je sedam drugara jo\u0161 iz detinjstva. Razlika me\u0111u nekima bila je tek godinu dana. Zajedno su i\u0161li u \u0161kolu, odrastali, mom\u010dili se, pro\u0161li kroz te\u0161ka vremena krize i ratova, \u017eenili se, kumovali jedni drugima\u2026 i nastavili kroz \u017eivot, zajedno. Sa nekima se vi\u0111ao \u010de\u0161\u0107e, sa nekima re\u0111e, ali su uvek bili […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-201","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-tekstovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/201","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=201"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/201\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":242,"href":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/201\/revisions\/242"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=201"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=201"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mamanatri.kovilj.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=201"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}