Veliki petak

Danas je Veliki petak.
Dan kada zvona ćute..
I kada tišina govori više nego hiljade reči..

Dan tuge..  ali ne bez nade.
Dan kada zastanemo.. Kada se utišamo..
Kada pogledamo u sebe, tamo gde je najtiše, ali i najiskrenije..

Jer danas nije samo sećanje na stradanje.
Danas je podsećanje koliko ljubav može da izdrži.
Koliko može da boli.. i da ipak ostane.

Ovo je trenutak između tame i svetlosti.
Između kraja koji izgleda konačno
i početka koji tek treba da se rodi.

U toj tišini, bez zvona, bez buke,
rađa se vera.
Tiha, nepokolebljiva..

Danas stojimo mirno..
Sa tugom u grudima, ali i sa nadom koja ne nestaje.
Jer znamo da ništa što je iz ljubavi ,nije izgubljeno.

I zato ne očajavamo.
Zato verujemo, čak i kada je najteže.

Jer posle tišine dolazi glas.
Posle tame dolazi svetlost.
Posle stradanja dolazi vaskrsenje.